ŠTA SU TRANSFERNE CENE?

 

Transakcije među povezanim licima često se nazivaju kontrolisanim transakcijama, jer ih je moguće kontrolisati, odnosno vršiti uticaj na njih, za razliku od nekontrolisanih transakcija koje nastaju između međusobno nepovezanih lica i za koje se pretpostavlja da posluju po tržišnim pravilima kao nezavisna lica.

 

# Pojam transferne cene

 

Cene koje se zaračunavaju u transakcijama između povezanih lica nazivaju se transferne cene a studija koja analizira da li je poslovanje po transfernim cenama u skladu sa principom van dohvata ruke naziva se izveštaj o transfernim cenama.

 

Transferne cene mogu da uključe cene proizvoda i usluga, nematerijalne imovine, finansiranja, kao i slučajeve zajedničkog učešća u troškovima istraživanja i razvoja.

 

Članom 59. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica definisan je pojam transferne cene: Transfernom cenom se smatra cena nastala u vezi sa transakcijom sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Dakle, osnovna pretpostavka pojave transfernih cena je postojanje međusobno povezanih lica, kao i transakcije između njih. Pri tome, povezana lica mogu biti rezidenti iste poreske jurizdikcije ili različitih poreskih jurizdikcija (dve ili više), fizička lica ili pravna lica.

 

# Zašto su značajne transferne cene i kako nastaje poslovanje po transfernim cenama?

 

Značajna karakteristika za transferne cene je da su uglavnom imune na uticaj tržišnih faktora. Kada povezana lica ulaze u transakcije među sobom, transferne cene po kojima se te transakcije odvijaju definišu ekonomske odnose između njih, tako što za lice koje je u ulozi prodavca direktno određuju visinu prihoda, a za lice u ulozi kupca visinu rashoda, čime utiču na finansijksi položaj i rezultat, a time i na osnovicu za oporezivanje oba povezana lica. Ovo je posebno izraženo u prekograničnim transakcijama između povezanih lica koja su rezidenti različitih poreskih jurizdikcija.

 

# Pravila o transfernim cenama u Srbiji


Pravila o transfernim cenama u Srbiji su prisutna već duži niz godina, dok su najznačajnije izmene zakonske regulative izvršene u toku 2013. godine u skladu sa OECD smernicama kojima se detaljnije opisuju transferne cene. 


12.07.2013. godine u službenom glasniku Republike Srbije broj 61/2013 objavljen je i Pravilnik o transfernim cenama koji prvi put detaljno definiše transferne cene, pravila za utvrđivanje transfernih cena i metode za izradu izveštaja o transfenrim cenama. Objavljivanjem Pravlinika i jasnijim definisanjem transfernih cena i zakonskih obaveza, kompanije koje posluju sa povezanim licima počele su sa izradom studija o transfernim cenama.


# Princip van dohvata ruke


U nekim slučajevima, internacionalne kompanije posluju između povezanih lica na taj način da se dobit prebacuje u zemlju u kojoj postoji ćerka firma a u kojoj je poreska stopa najniža (odnosno niža nego u zemlji gde se dobit stvarno ostvaruje). Princip van dohvata ruke upravo kontrolise ovakve transakcije (ili transakcije između drugih oblika povezanih lica gde se dobit ne rasporedjuje po trzisnim uslovima), odnosno zahteva da se transakcije između povezanih lica usklade sa tržišnim uslovima po kojima bi se ista transakcija odvila između nepovezanih lica.


Poreski obveznik je dužan da transferne cene ostvarene u poslovanju sa povezanim licem uporedi sta cenama van dohvata ruke i ukoliko postoji razlika između ove dve cene, da istu razliku uključi u poresku osnovicu.


# Izrada izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku


Studija o transfernim cenama u skraćenom obliku se predaje u slučaju kada za transakcije sa povezanim licem ukupna vrednost transakcija u poreskom periodu nije veća od 8.000.000 dinara. Za zajmove i kredite nije moguće predati studiju u skraćenom obliku.


# Šta je benchmark analiza


Benchmark analiza treba da utvrdi da li su transferne cene izmedju povezanih lica u skladu sa tržišnim uslovima. Kako bi se ovo utvrdilo, koriste se informacije o uporedivim kompanijama, uporedivim maržama i cenama na tržištu.


Sam proces upoređivanja transakcija između povezanih lica sa tržišnim uslovima je komplikovan proces koji iziskuje korišćenje skupih baza podataka.


# Zašto se Amadeus baza podataka preporučuje pri izradi benchmark analize?


Naša kompanija koristi Amadeus bazu podataka za pretragu uporedivih transakcija i utvrđivanje principa van dohvata ruke. Navedena baza podataka je specijalizovana za izradu studija o trasnfernim cenama i najzastupljenija baza za izradu benchmark analize u zemljama Evrope. Takođe, priznata je od najvećeg broja poreskih uprava. Baza poseduje podatke o 19 miliona kompanija kao i posebne alate pomoću kojih je moguće detaljno analizirati uporedivost zadatih transakcija.


# OECD smernice i transferne cene


Većina Pravilnika o transfernim cenama se upravo poziva na OECD smernice u kojima se detaljnije opisuju transferne cene kao i njihov način utvrđivanja i analize. OECD smernice definišu i metode za proveru transfernih cena i sugerišu da se vrši korekcija poreske osnovice ukoliko se transakcije između povezanih lica vrše unutar određenih opsega koji su u skladu sa proncipom van dohvata ruke.


Regulativa o transfernim cenama se u OECD smernicama prvi put pominja 1979. godine, a poslednji put je ažurirana 2010.godine.


# Rokovi za predaju izveštaja o transfernim cenama


Prema važećem poreksom zakonodavstvu predviđena je predaja izveštaja o transfernim cenama zajedno sa poreskom prijavom i poreskim bilansom. Prethodno, rok za podnođenje poreske prijave je bio 31.mart dok je tokom 2013.godine taj rok pomeren na 31. jun. Takođe, pripisane su i kazne za nepodnosenje izveštaja o transfernim cenama u zakonski propisanim rokovima.