Povezana lica - Pregled kriterijuma za transferne cene

 

 

Prilikom utvrđivanja transfernih cena osnovni ko­rak u pri­me­ni po­re­skih pra­vi­la za transferne cene je iden­ti­fi­ka­ci­ja li­ca koja se sma­tra­ju po­ve­za­nim. Kri­te­ri­ju­mi i pravila za utvr­đi­va­nje po­veza­no­sti pravnih lica, odnosno privrednih društava definisani su Zakonom o porezu na dobit. Za preduzetnike se po­ve­za­nost sa drugim licima utvr­đu­je u skla­du sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Povezanost između lica mora se ustanoviti i odrediti za poreske potebe, tj. radi utvrđivanja obaveze poreza na dobit pravnih lica.


Pisali smo prethodno o transfernim cenama i metodama utvrđivanja cena transakcija između povezanih lica. Transferne cene su cene nastale u vezi sa transakcijama sredstava ili u vezi sa nastalim obavezama među povezanim licima. Metode usklađivanja transfernih cena su aktivnosti kojima se proverava usklađenost cena i vrednost transakcija između povezanih lica.

 

 

1. Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti pravnih lica


Kri­te­ri­ju­mi za utvr­đi­va­nje po­ve­za­no­sti sa pravnim licem ili ob­vezni­kom se pri­me­nju­ju na sva li­ca. U skladu sa Zakonom primenjuju se i na rezidente i na ne­re­zi­dent­e, osim u slučaju gde je zakonom propisano da se kriterijumi odnose samo na nerezidente.


Pri proceni povezanosti lica uvek se polazi od dva kriterijuma:

 

  • da se javlja mogućnost kontrole između dva lica,
  • da postoji značajniji uticaj na donošenje poslovnih odluka.


U skladu sa Zakonom, definicija povezanih lica glasi: “Li­cem po­ve­za­nim sa ob­ve­zni­kom sma­tra se ono fi­zič­ko ili prav­no li­ce u či­jim se od­no­si­ma sa obve­zni­kom ja­vlja mo­guć­nost kon­tro­le ili zna­čaj­ni­jeg uti­ca­ja na po­slov­ne od­lu­ke.“


Povezana lica su dve firme koje međusobno obavljaju transakcije po transfernim cenama (obveznik i lice povezano sa njim). U skladu sa Zakonom, povezanost lica za poreske potrebe se utvrđuje u poslovnim odnosima kako sa pravnim, tamo i sa fizičkim licima. U tom smislu povezano lice može biti i pravno i fizičko lice, a ono se smatra povezanim samo ukoliko u poslovnom odnosu sa obveznikom postoji veza i ako se obavljaju kontrolisane transakcije.


Transakcije sa povezanim licima nazivaju se još i kontrolisane transakcije. To su one poslovne promene koje se mogu kontrolisati i na koje se može uticati za donošenje poslovnih odluka.


Važno je istaći i sledeće. Da bi se lica smatrala povezanim nije uslov da oba kriterijuma budu istovremeno ispunjena. Zakonom o Porezu na dobit pravnih lica nije predviđena ova obaveza. Dovoljno je da bude zadovoljen bilo koji od navedena dva kriterijuma kako bi postojao osnov za povezanost lica.

 

 

2. Pregled zakonskih odredbi kojima se utvrđuje povezanost


U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, povezanost lica postoji:

 

  • između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih poseduje najmanje 25% ili više učešća u kapitalu,
  • između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indiretno poseduje najmanje 25% ili više glasova (glasačkih prava) u organima upravljanja
  • između obveznika i nekog drugog lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu sa najmanje 25% ili više učešća, kao i sa kritičnih 25% glasačkih prava u njihovim organima upravljanja,
  • između obveznika i fizičkih lica koja su u rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima sa licem koje poseduje najmanje 25% procenta učešća u kapitalu, odnosno kritičnih 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja obveznika,
  • između obveznika i svih pravnih lica koji su rezidenti jurizdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

 

Posredno i neposredno posedovanje


Po­sred­no ili ne­po­sred­no po­se­do­va­nje znači da mo­guć­nost kon­tro­le i značajniji uti­ca­j na donošenje odluka mogu biti ostva­re­ni na di­rek­tan i na in­di­rek­tan na­čin. 


Neposredna kontrola i značajniji uticaj ostvaruje se samo ako jedno lice direktno i bez posrednika ima učešće u kapitalu i poseduje glasačka prava. To može ostvariti u sledećim slučajevima: 

 

  • uko­li­ko jed­no li­ce ima naj­ma­nje 25% uče­šća u udelu i akcijama drugog lica,
  • ukoliko ima najmanje 25% gla­sač­kih pra­va u nje­go­vim or­ga­ni­ma upra­vlja­nja.


Posredna kontrola i značajniji uticaj po­sto­je samo ako se mo­gu spro­ve­sti in­di­rekt­no - pre­ko po­sred­ni­ka. Zakonom nije definisan tačan broj posrednika preko kojih se mogu ostvariti navedeni kriterijumi.

 

 

Rezidenti i nerezidenti povezana lica


Kada su u pitanju nerezidenti, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica ili ogranak smatra se povezanim pravnim licem. Ogranak strane firme predsta­vlja iz­dvo­je­ni or­ga­ni­za­ci­o­ni deo inostrane kompanije, pritom je obveznik poreza na dobit u Srbiji i zbog toga se smatra da je povezano lice. 


Sa druge strane kada su u pitanju rezidenti, transakcije rezidentnog pravnog lica (kompanije iz Srbije) koja ima ogranak u inostranstvu nisu predmet transfernih cena. Dobit koju ostvari oporezuje se u Srbiji na nivou matične firme, i to kao dobit od poslovanja nerezidentnog ogranka.

 

 

3. Utvrđivanje povezanosti između rpavnih lica

 

 

3.1 Povezanost kada postoji najmanje 25% učešća u kapitalu


Osnov za povezanost postoji između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% ili više učešća u udelima i akcijama drugog lica. U ovom slučaju lica su povezana zato što postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.

 

 

3.2 Povezanost lica sa obveznikom kada postoji najmanje 25% glasačkih prava


Smatra se da povezanost lica postoji između obvezika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indiretno poseduje najmanje 25% ili više glasova - glasačkih prava u skupštini, odnosno, organima upravljanja drugog lica. U ovom slučaju ispunjava se kriterijum mogućnost značajnijeg uticaja.
 

 

3.3 isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili najmanje 25% glasova u više pravnih lica


U navedenoj sutuaciji smatra se da su povezana lica one firme u kojima ista lica (i fizička i pravna) neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju i kontroli, zatim direktno ili indirektno poseduju najmanje 25% akcija, udela ili najmanje 25% glasačkih prava u organima upravljanja. U ovom slučaju prepoznata je mogućnost za povezivanje lica ispunjavanjem oba kriterijuma - i mogućnost kontrole i mogućnost značajnijeg uticaja.


Praktično znači da se povezanost lica može ostvariti:

 

  • putem fizičkih ili pravnih lica,
  • na posredan ili neposredan način,
  • putem učešća u kapitalu,
  • putem glasova u organima upravljanja privrednog društva.


Primer: kada se jedno fizičko lice pojavljuje kao osnvač više pravnih lica u kojima ima 100% vlasništva, te firme se smatraju međusobno povezanim licima (sestrinske firme).


Recimo, dva preduzeća nisu povezana preko kapitala, ali imaju istog osnivača. Osnivač je fizičko lice i ima 100% udela u vlasništvu kapitala firme. Pošto isto fizičko lice učestvuje u kapitalu obe firme smatra se da su one međusobno povezana pravna lica.

 


3.4 Isti direktor u više pravnih lica kao osnov za utvrđivanje poveznosti


Kada je jedno isto lice direktor u više različitih pravnih lica, prema mišljenju Ministarstva finansija smatra se da to nije osnov za međusobnu povezanosti tih lica.


Preciznije objašnjenje navedenog je sledeće: ukoliko se jedno lice pojavljuje u većem broju pravnih lica kao Direkor, pritom nije vlasnik, već te firme imaju druge vlasnike i nisu povezane po drugom osnovu, onda ta pravna lica nisu povezana. Ukoliko Direktor ima najmanje 25% glasova u skupštini nekog preduzeća, onda su firme povezane.

 

 

3.5 Povezanost po osnovu rodbinskih, bračnih i vanbračnih odnosa


Prema Zakonu o porez na dobit povezana lica mogu biti i rođaci. Povezanim licima smatraju se i fizička lica koja su u porodičnim, rodbinskim, bračnim i vanbračnim vezama (odnosima), samo ukoliko se ispunjavaju kriterijumi. Kao u prethodnim slučajevima, familija i rođaci mogu biti povezani sa obveznikom, pravnim licem, samo ukoliko poseduju najmanje 25% učešća ili najmanje 25% glasačkih prava.


U ovom slučaju povezanim licima sa obveznikom smatraju se:

 

  • brač­ni ili van­brač­ni drug,
  • po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci...),
  • usvo­je­ni­ci i po­tom­ci usvo­je­ni­ka,
  • ro­di­te­lji,
  • usvo­ji­o­ci,
  • bra­ća i se­stre i nji­ho­vi po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci...),
  • de­do­vi i ba­be i nji­ho­vi po­tom­ci (stri­če­vi, uja­ci, tet­ke, bra­ća i se­stre po stri­cu, uja­ku, tet­ki i nji­ho­vi po­tom­ci),
  • bra­ća i se­stre i ro­di­te­lji brač­nog ili vanbrač­nog dru­ga.

 

3.6 Povezanost lica iz jurizdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom


Prema Zakonu o porezu na dobit, svako pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (nerezident) posmatra se kao povezano lice sa obveznikom. Povezana pravna lica su sve ne­re­zi­dent­ne kompanije iz JPPS, sa ko­ji­ma do­ma­će pravno lice (po­re­ski ob­ve­znik) ula­zi u po­slov­ni od­nos.


Između ovih povezanih lica sve transakcije izvršiće se po transfernoj ceni. Za­ko­n se odnosi na sve poslov­ne, ko­mer­ci­jal­ne i fi­nan­sij­ske odnose i transakcije sa ne­re­zi­dent­nim prav­nim li­ci­ma sa spi­ska ju­ris­dikci­ja (u skla­du sa Pravil­ni­kom o li­sti ju­ris­dik­ci­ja sa pre­fe­ren­ci­jal­nim po­re­skim si­ste­mom). Drugim rečima, pravila važe za sve transakcije i poslove sa pravnim licima iz JPPS (pro­me­t dobara ili usluga, uvoz, izvoz i sve druge transak­ci­je).

 

 

3.7 Utvrđivanje povezanosti preduzetnika sa drugim licima


Povezanost preduzetnika sa drugim licima utvrđuje se u skla­du Za­ko­na o po­re­zu na do­ho­dak. Lica povezana sa preduzetnikom su:

 

  • sva fizička i pravna lica prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica,
  • čla­no­vi po­ro­di­ce ob­ve­zni­ka (brač­ni drug, ro­di­te­lji, de­ca, usvo­je­nik i usvo­ji­lac),
  • bra­ća i se­stre ob­ve­zni­ka,
  • ro­di­te­lji brač­nog dru­ga,
  • pa­stor­ci.


Za preduzetnike takođe važe kriterijumi definisani Zakonom o porezu na dobit. Odnosno, sva pravila koja važe za pravna lica i privredna društva odnose se i na preduzetnike. Pritom, ne pra­vi se raz­li­ka iz­me­đu pred­u­zet­ni­ka kao fi­zič­kog li­ca i nje­go­ve rad­nje.

 

 

3.8 Pravna lica čiji su osnivači u porodičnim, bračnim i vanbračnim odnosima


Prema mišljenju Ministarstva finansija, dva privredna društva čiji su osnivači u međusobnim rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima ne mogu se smatrati povezanim licima. Oko ovog pitanja vladala je i još uvek vlada velika dilema, što je i razlog za pojašnjnje Ministarstva finansija. 


Ova pravila važe uvek i u svim slučajevima kada su u pitanju porodične i (van) bračne veze. Na primer: za odnos između dva brata (dve sestre, brata i sestre), za odnos majke i ćerke (sina), supruga i supruge, dede i unuka i slično. Uvek kada je fizičko lice osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo lice osnivač i 100% vlasnik druge firme, ne radi se o povezanim pravnim licima.

 

Primer

 

Ukoliko je otac istovremeno osni­vač pravnog lica i 100% vla­snik jedne firme, a sin je osni­vač i 100% vla­snik druge firme, iz­me­đu ta dva prav­na li­ca ne po­sto­ji po­ve­za­nost. 


Objašnjenje: U skladu sa navedenim mišljenjem, u situacijama kada postoje rod­bin­ske, brač­ne i vanbrač­ne ve­ze iz­me­đu osni­va­ča raz­li­či­tih prav­nih lica, kao u ovom primeru gde je jedno fizičko lice osni­vač i 100% vla­snik jedne firme, a drugo fizičko lice osni­vač i 100% vla­snik druge, ne postoji povezanost. Te dve firme su odvojeni poreski ob­ve­zni­ci i ne sma­tra­ju se me­đu­sob­no po­ve­za­nim pravnim li­ci­ma. Isto važi i u situacijama kada osnivači imaju manji udeo u vlasništvu osnovnog kapitala društva (recimo 50%).


Međutim, kada su u pitanju preduzetnici, u ovakvom slučaju povezanost lica postoji. Primera radi, imamo dva preduzetnika - jednu radnju je registrovao otac, a drugu sin. Za ova dva preduzetnika koja jesu u porodičnom odnosu smatra se da su međusobno povezani. 

 

 

4. Identifikacija povezanih lica za potrebe transfernih cena


Kada se utvrđuje po­ve­za­no­st iz­me­đu li­ca važno je uzeti u obzir sve opisane paramertre, kriterijume i okolnosti:

 

  • da li postoji po­ve­za­nost putem ka­pi­ta­la i gla­sač­kih pra­va,
  • ka­da isto li­ce vr­ši kon­tro­lu ili zna­ča­jan uti­caj,
  • obratiti pažnju na posrednu i neposrednu kon­tro­lu, kao i da ima zna­ča­jan uti­caj na do­ma­ća i stra­na po­ve­za­na li­ca,
  • tran­sak­ci­je sa li­ci­ma iz JPPS,
  • ne­u­o­bi­ča­je­ne i veoma vi­so­ke iz­no­se pla­ća­nja li­ci­ma ko­ja ni­su po­ve­za­na,
  • nelogične tran­sak­cije,
  • neuobičajene uslove i okolnosti za transakcije,
  • tran­sak­ci­je či­ja se su­šti­na i for­ma raz­li­ku­ju.

 

Utvr­đi­va­nje i provera po­ve­za­nih li­ca mo­že se iz­vr­ši­ti na sedeći način:

 

  • na osnovu rešenja Agencije za privredne registre, u kome je naveden udeo svakog lica u osnovnom kapitalu,
  • na sajtu Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV)
  • na osnovu evidencije podataka o članovima društva, koje su firme u obavezi da vode,
  • na osnovu evidencionih prijava sa po­da­cima o po­ve­za­nim prav­nim i fi­zičkim li­ci­ma,
  • u poslovnim knjigama prav­nog li­ca ili preduzenika,
  • iz napomena uz finansijske izveštaje,
  • iz godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o poslovanju,
  • iz izvora poput komercijalnih baza podataka,
  • na osnovu ulazne i izlazne dokumentacije - faktu­ra, ugo­vo­ri, specifikacije i slično,
  • na osnovu razgovora sa vlasnicima, menadžerima i ključnim rukovodećim osobljem,
  • iz al­ter­na­tiv­nih izvora i vi­do­va pre­tra­ge - in­ter­net pre­tra­ge, po­da­ci iz elek­tron­skih, štam­pa­nih me­di­ja i drugo.


Kompanija HLB T&M Consulting je specijalizovana u oblasti poreskog savetvanja kao i izrade studija i izveštaja o transfernim cenama kojim se analiziraju transakcije između povezanih lica. Ukoliko imate nedoumice i potrebna vam je pomoć u vezi procedura, metoda i postupka za utvrđivanje povezanosti, naši poreski savetnici sa dugogodišnjim iskustvom u radu stoje vam na raspolaganju za sve konsultacije.