Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo

 

 

Jedna od poslednjih usvojenih izmena odnosi se na prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo, a ova obaveza stupa na snagu od 01. januara 2019. godine. U skladu sa ovom izmenom, od 01.01.2019. preduzetnici više nemaju mogućnost da vode svoje poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. Ova mogunost im je ukinuta, pa sada imaju zakonsku obavezu da pređu na sistem dvojnog knjigovodstva. 

 

 

Koji preduzetnici imaju obavezu da vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva


Novonastala obaveza da se od 2019. godine poslovne knjige vodi dvojno knjigovodstvo odnosi se samo na određene preduzetnike. Tu obavezu imaju:

 

  • registrovani preduzetnici (upisani u registar APR) koji su tokom 2018. godine vodili svoje poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva,
  • novoosnovani samooporezovani preduzetnici (oni preduzetnici koji su se opredelili da plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti, odnosno da plaćaju porez na oporezivu dobit),
  • preduzetnici koji je svoje poslovanje tek započeti


Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo odnosi se na sve registrovane preduzetnike koji obavljaju svoju delatnost i vode poslovne knjige. Važi za sve gore navedene, bilo da se nalaze u sistemu lične zarade ili u sistemu samooporezivanja.

 

PROČITAJTE JOŠ: KOJE USLUGE TREBA DA PRUŽI KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA >>


Izuzeti su preduzetnici paušalci i peduzetnici poljoprivrednici. U ovom smislu se ništa nije promenilo za paušalno oporezovane preduzetnke, tako da se ova izmena ne odnosi na paušalce. Preduzetnici paušalci i dalje imaju obavezu da vode samo KPO knjigu (poslovnu knjigu o ostvarenom prometu).

 

 

Ostale obaveze u vezi sa dvojnim knjigovodstvom


Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo u praksi znači da će postojeći preduzetnici morati da rade završni račun i sve finansijske izveštaje za svoje poslovanje u 2019. godini na isti način kao pravna lica i DOO.


Preduzetnici koji svoje poslovne knjige već vode po sistemu dvojnog knjigovodstva razvrstavaju se u mikro lica. Sada imaju obavezu da u svom poslovanju primenjuju Pravilnik za mikro pravna lica.


Pored povećanih administrativnih obaveza kako preduzetnika, tako i knjigovodsstvene agencije kojoj je poveren posao, menjaju se i druge obaveze. Jedna od njih odnosi se na rokove za dostavu knjigovodstvene dokumetacije za knjiženje (5 do 7 dana).

 

PROČITAJTE JOŠ: Vodič kroz knjigovodstveni aspekt poslovanja nakon osnivanja firme >>


Preduzetnici takođe sada imaju obavezu da opštim internim aktom zvanično urede način vođenja poslovnih knjiga. Opšti akt preduzetnika može biti odluka, pravilnik o poslovanju i slično.

 

 

Šta je prosto knjigovodstvo?


Prosto knjigovodstvo predstavlja evidentiranje ograničenog broja događaja vezanih za poslovanje. To znači da se evidentiraju ograničene poslovne promene, samo određene sredstava i izvora sredstava. Finansijski rezultat se utvrđuje tako što se pravi popis imovine na početku poslovnog perioda i imovine na kraju godine, a zatim se pravi popis svih obaveza i potraživanja.


U prostom knjigovodstvu unose se podaci o osnovnim sredstvima, alatu i inventaru, kao i podaci o prihodima i rashodima. Ovi podaci moraju biti zavedeni u poslovnu knjigu PK-2. Poslovna knjiga se naziva knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara. U njoj se evidentiraju podaci o popisu zaliha na dan 31.12.2018. godine, kao i svi podaci vezani za novčana sredstva povezana sa računima u poslovnim bankama.

 

 

Šta je dvojno knjigovodstvo?


Dvojno knjigovodstvo obuhvata evidentiranje svih poslovnih događaja u toku jedne poslovne godine. Ovaj način knjiženja predstavlja sveobuhvatno detaljnije evidentiranje svih poslovnih promena i događaja.

 

PROČITAJTE JOŠ: RAČUNOVODSTVENE USLUGE: ŠTA IH RAZLIKUJE OD KNJIGOVDSTVENIH USLUGA >>


Poslovne promene upisuju se hronološkim redom na dugovnu i potražnu stranu u evidenciju koja se naziva dnevnik. Između dugovne i potražne strane mora da postoji ravnoteža, zbog čega je dvojno knjigovodstvo veoma precizno, sigurno i tačno. Sve promene se sumiraju u glavnu knjigu, a pored toga postoje još analitičke evidencije i kartice, koje dalju detaljan pregled za konkretnu promenu.


Za razliku od prostog, kod dvojnog knjigovodstva finansijski rezultat je razlika između ostvarenih prihoda i rashoda.

 

 

Šta podrazumeva prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo


Podaci koji su obavezni u evidenciji za dvojno knjigovodstvo ne postoje u glavnoj evidenciji za prosto knjigovodstvo. Da bi se prešlo na dvojno knjigovodstvo na kraju godine mora se izvršiti preknjižavanje, a zatim se otvoriti određeni računi, odnosno moraju se otvoriti pozicije za bilans stanja (aktiva i pasiva).

 

PROČITAJTE JOŠ: Kako izgleda saradnja sa agencijom za računovodstvene usluge >>


Ovo nije jednostavan i brz proces, jer u prostom knjigovodstvu ne postoje sve pozicije kao kod dvojnog. U okviru dvojnog knjigovodstva se uvek radi i bilans stanja, koji predstavlja pregled celokupne imovine firme.


Ostali podaci iz prostog knjigovodstva vezani za poslovanje mogu se naći u pomoćnim evidencijama. Tu spadaju:

 

  • potraživanja od kupaca po drugim osnovama,
  • obaveze prema dobavljačima,
  • obaveze prema bankama i kreditima,
  • obaveze po osnovu javnih prihoda,
  • obračuni zarada,
  • PDV evidencija,
  • ostalo.


Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo podrazumeva otvaranje početnog bilansa stanja pod datumom 01.01.2019. godine. Neophodno je sledeće.

 

# Identifikovati imovinu

Potrebno je identifikovanje i utvrđivanje celokupne imovine koju preduzetnik koristi za obavljanje delatnosti. Ukupnu imovinu utvrđuje iz popisnih knjiga, glavne poslovne knjige PK-2 i iz pomoćnih evidencija.

 

# Identifikovati obaveze

Da bi se utvrdile obaveze preduzetnika potrebno je da se identifikuju sve obaveze iz pomoćnih evidencija i obračuna.

 

# Utvrditi obavezu za porez na dobit

Za prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo potrebno je i da se utvrdi obaveza za porez na dobit, odnosno da se utvrdi porez na neto prihod. Ovo je obavezno zato što mora biti iskazan u bilansu. Obračunata neto dobit iskazuje se kao posebna stavka i ona predstavlja neraspoređenu dobit. Ukoliko je preduzetnik u toku poslovanja ostvario gubitak, iskazuje ga kao neraspoređeni gubitak.

 

# Utvrditi ostali kapital

Posle preknjižavanja na adekvatne pozicije potrebno je utvrditi razliku između aktive i pasive, koja predstavlja ostali kapital.

 

Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo je veliki posao zato što je potrebno dosta vremena za preknjižavanje i za usklađivanje obaveza. Porast obima posla i obaveza je evidentan, ali to dugoročno gledano može damo da olakša poslovanje preduzetnicima.

 

PROČITAJTE JOŠ: Ko Može Da Pruža Knjigovodstvene Usluge - Pregled Zakonskih Kriterijuma >>


Na duže staze dvojno knjigovodstvo može biti jako korisno za preduzetnike, jer se stiče bolji uvid u stanje i tok poslovanja. Dobija se kvalitetna i pregledna. preglednija evidencija poslovnih knjiga, kao i bolji uvid u finansijsko stanje i poslovanje firme.
Prelazak sa prostog na dvojno knjigovodsvo je kompleksan posao i treba biti poveren pouzdanoj knjigovodstvenoj agenciji, usko specijalizovanoj za obavljanje knjigovodstvenih usluga.