Šta je minimalna zarada i od čega se sastoji

 

 

Minimalna zarada je najmanji iznos zarade koji se isplaćuje radniku po jednom radnom času. Prema Zakonu o radu svaki zaposleni ima pravo na isplatu minimalne zarade za vreme koje je proveo na poslu i za svoj izvršeni rad.


Minimalac je zapravo najmanji i zagarantovani iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati radniku koji je zaposlen sa punim radnim vremenom. Na taj način zaposleni dobija platu za ostvaren radni učinak. obračun minimalne zarade

 

Obračun zarada spada među najvažnije računovodstvene usluge, koje bi trebalo poveriti stručnoj agenciji za računovodstvo.

 


Novi iznos minimalne zarade

 

Krajem prošle godine usvojene su izmene vezane obračun zarade. Na osnovu Odluke o visini minimalne cene rada za 2019. godinu od 01. januara 2019. godine povećan je iznos minimalne zarade.

 

Nova minimalna cena rada za 2019. iznosi 155,30 dinara po jednom radnom satu. Sve zarade koje se isplaćuju posle 01. januara ove godine moraju se obračunati sa novim iznosom, bez obzira za koji period ili mesec se one isplaćuju.

 

Odluka o visini minimalne cene rada obavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine. Nova cena rada počinje da se primenjuje od 01 januara naredne godine.

 


Obaveza opštim aktom za odluku o isplati minimalne zarade

 

Poslodavci, u ovom slučaju DOO firme imaju obavezu da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrde razlog za donošenje odluke o uvođenju i isplati minimalne zarade. U tom slučaju, firma je dužna da svojim zaposlenima isplaćuje najmanje minimalnu zaradu i to po ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši ta isplata.

 

Da bi firma mogla da isplati minimalac radnicima u opštem aktu moraju biti definisani razlozi zbog kojih se zaposlenima isplaćuje minimalna zarada. Pored toga, opšti akt DOO može sadržati uslove i okolnosti zbog kojih se minimalna zarada uvećava.

 

 

Od čega zavisi minimalna zarada

 

Minimalna zarada ne može svakog meseca biti ista. Ona zavisi od broja radnih dana u tekućem mesecu, kao i od broja radnih časova u toku tog meseca.

 

Jedan radni dan ima osam radnih sati. I pored toga, svaki mesec ima razliit broj radnih dana. Kako se menja broj radnih dana tako se menja i iznos minimalne zarade.

 

Kako bi se olakšao ceo postupak oko obračuna i isplata primanja danas se koristi program za knjiženje, koji gotovo svaka knjigovodstvena agencija koristi jer može pružiti i najzahtevnije knjigovodstvene usluge.

 


Kako se utvrđuje ukupan iznos minimalne zarade

 

Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne propisane cene rada i od vremena provedenog na radu, odnosno radnom času. Kao takva predstavlja neto minimalnu zaradu.

 

Zatim se neto ili osnovna minimalna zarada uvećava za porez na dohodak građana iz zarade, kao i za doprinose iz zarade. To znači da se minimalna zarada za efektivan rad i vreme provedeno na radu povećava za iznos poreza i doprinosa, koje plaća zaposleni iz svoje zarade. To čini bruto iznos osnovne minimalne zarade.

 

Na ovaj iznos se dodaju uvećanja koja zaposleni ima pravo da ostvari po različitim osnovama. Na taj način dobija se bruto minimalna zarada. Na nju se radi konačni obračun zarada, kada se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca.

 

Ukoliko niste sigurni koliko će iznositi ukupne zarade vaših zaposlenih odnosno kako izvršiti obračun zarade, predlažemo da se konsultujete sa vašim računovođom ili potražite pomoć agencije koja pruža računovodstvene usluge.

 


Minimalna zarada sa nepunim radnim vremenom

 

U slučajevima kada zaposleni ne radi puno radno vreme njegova ostvarena zarada može biti niža od utvrđene minimalne, jer se ona isplaćuje po jednom radnom času. Slično je i ako zaposleni za određeni mesec ne ostvari pun fond časova rada ili ne ostvari standardni učinak. Tada minimalna zarada koju poslodavac isplaćuje može biti utvrđena i isplaćena u nižem iznosu (od iznosa koji je u skladu sa Zakonom).

 


Pravo radnika na uvećanje minimalne zarade

 

Kada radnik sa poslodavcem potpiše Ugovor o radu smatra se da je zaposlen i na osnovu toga ima pravo da prima najmanje minimalnu zaradu. Pored toga zaposleni ima i druga prava iz radnog odnosa, kao i na uvećanu zaradu i naknadu troškova.

 

Zaposlenom može da se uveća minimalna zarada po osnovu sledećih stavki:

 

  • minuli rad,
  • rad za vreme državnog praznika,
  • plaćen noćni rad,
  • rad za vreme državnog praznika,
  • prekovremeni rad,
  • za topli obrok,
  • za reres za godišnji odmor.


Zaposleni imaju pravo da koriste bolovanje do 30 dana, zatim plaćeno odsustvo ili porodiljsko odsustvo. A poslodavci su u obavezi da im za to vreme isplate i iznos naknade.


Veoma je važno da vaše poslovne knjige vodi iskusna agencija za računovodstvo, kako ne biste bili u zabuni oko tumačenja određenih termina ili pojedinih delova Zakona. Vrlo je bitno da obračun plata za zaposlene bude pravilno odrađen, kako ne biste napravili grešku i snosili zakonske posledice.

 

Neka od ovih uvećanja na koja zaposleni imaju pravo su obavezna Zakonom, a neka su definisana opštim aktom preduzeća. Vi kao poslodavac sami možete definisati određene uslove, koji ponekad mogu biti veoma povoljni i visoko motivisani po radnika.