Ulazak u sistem PDV-a – prednosti i mane

Ulazak u sistem PDV je velika misterija svakog novog privrednog subjekta. Problem nastaje u očiglednom nedostatku informacija koje su od izuzetnig značaja kako početnicima, tako i firmama koje već posluju.


Najviše dilema i nedoumica u vezi PDV-a javlja se oko toga ko je obavezan da ga plaća, a ko ne. Takođe, još jedno pitanje koje dovodi do velike zabune je upravo pravni oblik preduzeća, odnosno - da li postoji neko ograničenje u smislu koji pravni oblik može da plaća PDV, a koji ne.


U daljem tekstu razrešićemo dileme odgovorima na pitanja oko poreza na dodatu vrednost i navesti osnovne prednosti i nedostatke ovog, veoma bitnog poreza.


Šta je porez na dodatu vrednost i da li je obavezan?


Porez na dodatu vrednost je zapravo porez na potrošnju, koji se obračunava i plaća na osnovu prodatih proizvoda i pruženih usluga tokom obavljanja delatnosti, kao i na uvoz dobara.


Obveznici poreza su, prema zakonu o PDV, oni koji tokom obavljanja delatnosti vrše promet (prodaju) dobara i usluga uz određenu naknadu.


Porez na dodatu vrednost su obavezni da plaćaju pravna lica i preduzetnici čiji je ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.


Pod prometom se podrazumeva zbir svih izdatih računa za prodate proizvode i pružene usluge, tokom prethodnih godinu dana poslovanja. Ukupan ostvaren promet tokom prethodnih godinu dana ne odnosi se na period od jedne kalendarske godine (1. danuar - 31. decembar), već na prethodnih 12 meseci vašeg poslovanja. Godinu dana je period koji se uzima kao okvir za sumiranje finansijskog stanja, kako bi se utvrdio tačan iznos prometa.

 

Kada se plaća PDV?


Jednu od najvećih dilema predstavlja način ulaska u sistem PDV-a. Postoje dva načina, odnosno mogu se desiti dve situacije:

 

  • obavezno - nastala je obaveza plaćanja PDV-a,
  • dobrovoljno - firma sama želi da se prijavi za plaćanje.

Kada preduzetnici i pravna lica tokom prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet preko 8.000.000 dinara, njima tog trenutka nastaje obaveza plaćanja PDV-a. Drugim rečima - ukoliko zbir izdatih računa pređe limit (cenzus) od osam miliona dinara, prijavljivanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost je obavezno.


Druga situacija je dobrovoljno prijavljivanje za plaćanje poreza. Ukoliko ukupan promet ne pređe limit, odnosno zbir izdatih računa bude manji od 8.000.000 dinara, ne postoji obaveza za plaćanje PDV-a. Ali, firma može samoinicijativno da se prijavi u evidenciju sistema i da se odluči na plaćanje.


Najčešće su sledeče situacije:

 

  • dešava se da firme na početku poslovanja procene kako će imati veći obim poslovanja i veliki promet, pa se dobrovoljno prijave,
  • kada već imaju ukupan promet približan zadatom limitu, odlučuju se na ovaj korak,
  • kada firme procene da će imati korist (interes) od toga.

Poslednja situacija se često dešava u početku poslovanja, kada firma nema mnogo izdatih računa, a kupuje opremu za adaptaciju poslovnog prostora, ima troškove materijala, zakupa… Na taj način može ostvariti pravo na povraćaj više plaćenog PDV-a sadržanog u ulaznim računima.


Da li postoje ograničenja koji pravni oblik preduzeća može da plaća PDV?


U sistem PDV-a mogu biti samo pravna lica i preduzetnici, sa statusom “knjigaša”, odnosno oni koji koriste usluge računovodstvene agencije kod svog ovlašćenog knjigovođe. Paušalci ne mogu biti istovremeno paušalno oporezovani i u sistemu PDV-a. Na paušalno oporezivanje pravo imaju imaju samo preduzetnici koji u toku jedne kalendarske godine ostvare prihod do 6 miliona dinara. Ukoliko prekorače i dostignu limit od 8 miliona, gube status paušalca i obavezni su da podnesu poresku prijavu za ulazak u PDV.


Prijava u evidenciju sistema PDV-a vrši se podnošenjem poreske prijave EPPDV kod Poreske uprave.


Za obavezno prijavljivanje – PPPDV prijava je najkasnije do roka za predaju periodične prijave (15. mesecu za promet iz prethodnog meseca) Npr. za promet do 15. februara predaje se prijava do 15. marta. Sve nove obaveze koje preduzeća, kao obveznici PDV-a imaju, nastaju narednog dana - od datuma kada su prešli cenzus.


Firma koja želi dobrovoljno da se prijavi može to da uradi bilo kada u toku meseca i godine. Za razliku od obaveznog, sama odlučuje koji dan će biti početak PDV-a, a EPPDV takođe podnosi do 15. u mesecu, za promet iz prethodnog. Npr. kada sama odluči da preda poresku prijavu sa datumom 25. februar, ima obavezu da je preda do 15. u narednom mesecu. Sve obaveze oko PDV-a nastaju od datuma koji je naveden u prijavi, odnosno od onog koji je firma sama odabrala.

 

Od trenutka nastajanja poreske obaveze, u oba slučaja važe ista pravila za firme koje one, kao poreski obveznici, imaju:

 

  • porez obračunavaju svakog meseca,
  • prijavu podnose najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec,
  • obavezno mesečno obračunavanje i plaćanje naredne dve godine.

Sve firme koje prvi put uđu u sistem PDV-a postaju mesečni obveznici, tokom prve dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet više od 50.000.000 dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ukoliko imaju manji promet od toga, postaju tromesečni obveznici.


Olakšavajuća okolnost za sve firme je ta što se sve poreske prijave vezane za PDV mogu podneti elektronskim putem.


Koliko su poreske stope?


Postoje dve stope kod poreza na dodatu vrednost, a to su:

 

  • opšta poreska stopa 20% - oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (kompjuterska oprema, automobili, nameštaj, kancelarijski material, proizvodi za domaćinstva, gorivo…),
  • posebna poreska stopa 10% - oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz (pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, lekovi, komunalne usluge, štampani material, ulaznice za manifestacije….).

# PDV – prednosti i mane


Sumiraćemo sada u nekoliko finalnih teza koje su sve prednosti i mane ovog poreza.


Prednosti su:

 

  • nije obavezan, ako se ne prekorači limit od 8.000.000 dinara,
  • obveznici mogu samostalno da ga kontrolišu,
  • firme mogu dobrovoljno da podnesu prijavu za plaćanje,
  • obveznici mogu da koriste odbitne stavke, kao i pravo na povraćaj više plaćenog poreza,
  • promet dobara i usluga može biti oslobođen ove poreske obaveze po pojedinim stavkama,
  • prijava u elektronskom obliku,
  • strogi i striktni rokovi,
  • paušalci ne plaćaju i PDV.

Mane su:

 

  • nedovoljno jasan u pojedinim zvaničnim tumačenjima,
  • veliki iznos stopa poreza,
  • velike sankcije za nepoštovanje zadatih rokova za predaju prijava,
  • nakon ulaska u sistem PDV-a firme su obavezne da ga plaćaju 2 godine,
  • oni koji nisu obveznici poreza prilikom kupovine robe i usluga moraju da ga plaćaju, ali nemaju pravo na odbitne stavke, niti na povraćaj plaćenog poreza.

 

POVEZANI TEKSTOVI

 

DA LI DA POSTANEM PAUŠALAC ILI DOO? >>

 

OD 2018.GODINE NOVE PORESKE OLAKŠICE ZA POČETNIKE U POSLOVANJU >>