Vodič kroz prava zaposlenih na godisnji odmor


Kada zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora i kako se utvrđuje pravo na pun, odnosno srazmeran broj dana godišnjeg odmora samo su neka od pitanja koja se postavljaju u svakodnevnoj praksi.

 

Često postavljana pitanja su u vezi sa pravom na naknadu zarade , kao i prava za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Sva ova i mnoga druga pitanja vezana za godišnji odmor su objašnjena i regulisana Zakonom o radu.


Svaki zaposleni koji je zasnovao radni odnos kod poslodavca ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini nakon mesec dana neprekidnog rada. Ovde je bitno naglasiti da se ovo odnosi na kalendarsku godinu za koju se i koristi godišnji odmor.


Ako je zaposleni zasnovao radni odnos u prethodnoj, ili prethodnim godinama kod istog poslodavca, postoji mogućnost korišćenja godišnjeg odmora odmah na početku kalendarske godine, samo ako se tako dogovori sa svojim poslodavcem.

 

Postoji pravo zaposlenog na godišnji odmor u punom trajanju i na godišnji u trajanju u srazmernom broju dana. U čemu je razlika objasnićemo u nastavku, naime pravo na pun godišnji odmor ima svaki zaposleni koji je zasnovao radni odnos kod poslodavca u prethodnoj kalendarskoj godini, jedini uslov je da zaposlenom u tekućoj kalendarskoj godini ne prestaje radni odnos. Ako zaposlenom prestaje radni odnos u tekućoj godini tada ima pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora.

 

Takođe pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora ima zaposleni koji je započeo radni odnos u tekućoj godini.

 

PROCITAJTE JOŠ: PRAVA ZAPOSLENIH NA GODIŠNJI ODMOR - PRVI DEO >>


Neprekidnim radom koji je potreban da bi se steklo pravo na godišnji odmor smatra se i vreme sprečenosti za rad:

 

  • Bolovanje zbog bolesti, održavanje trudnoće, povrede na radu...
  • Porodiljsko odsustvo, odsustvo zbog posebne nege deteta;
  • Plaćeno odsustvo, odsustvo u slučaju prekida rada bez krivice poslodavca.

 

Pravo na godišnji u slučaju neplaćenog odsustva

 

Ako je zaposleni u toku trajanja radnog odnosa bio na neplaćenom odsustvu u skladu sa Zakonom ili mu je odobreno mirovanje radnog odnosa to znači da u tom periodu miruje i pravo na godišnji odmor. Kada je zaposleni na neplaćenom odsustvu, to se ne računa u kontinuirani rad za sticanje prava na godišnji odmor.

 

Svaki poslodavac je dužan da u skladu sa Odredbom člana 76. Zakona o radu po prestanku radnog odnosa svakom zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično isplati novčanu naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

 

 

Pravo na godišnji odmor u slučaju zasnivanja / prestanka radnog odnosa

 

Svi zaposleni koji su zasnovali radni odnos u tekućoj kalendarskoj godini bez obzira na to da li su prvi put zasnovali radni odnos, ili su zasnovali radni odnos kod novog poslodavca imaju pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora nakon mesec dana rada u kontinuitetu.

 

Ovo pravilo važi i za zaposlene čiji radni odnos prestaje u toku kalendarske godine, i tada je poslodavac u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor u visini naknade zarade koju bi ostvario da je iskoristio godišnji odmor. Druga solucija je da ako može zaposleni iskoristi godišnji odmor u dužini srazmernog broja dana.

 

 

Primer 1:

 

Zaposlenom je prestao radni odnos 6. juna 2019. To znači da je ostvario pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora za 5 meseci kontinuiranog rada u 2019. godini. Broj dana se računa na sledeći način (20/12x5=9). Devet dana godišnjeg odmora zaposleni može iskoristiti do isteka radnog odnosa 6.juna 2019, a ako to ne učini poslodavac je u obavezi da mu isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.

 

 

Obračun zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora

 

Za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini prosečne plate u visini prosečne zarade u predhodnih 12 meseci. Tu spada po Zakonu o radu, odredbama člana 105. stav 3;

 

  • Isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci.
  • Uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, minulog rada...
  • Ostala primanja koja imaju karakter zarada, na prime topli obrok ili regres.

 

Potrebno je naglasiti da se radna nedelje u slučaju godišnjeg odmora računa kao pet radnih dana, nezavisno od toga da li je radna nedelje kod poslodavca utvrđena kao šest radnih dana, i praznici koji su neradni po Zakonu ne mogu se računati u dane godišnjeg odmora.

 

Prilikom obračuna zarade vezanih za godišnji odmor u praksi se najčešće javljaju sledeći slučajevi;

 

  1. U periodu od 12 meseci zaposleni je delimično radio a delimično je bio odsutan, dok je radio primao je zaradu, a dok je odsustvovao isplaćena mu je naknada zarade (ovde je osnovica samo efektivni sati rada)
  2. U periodu od 12 meseci zaposleni je sve vreme bio na bolovanju (ovde je osnovica za obračun naknade zarade zarada ostvarena za prethodna tri meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad).
  3. U periodu od 12 meseci zaposleni nije bio kod poslodavca svih 12 meseci već manje, i tada se prosečna naknada zarade računa za period od dana stupanja u radni odnos do isteka meseca koji prethodi mesecu kada se utvrđuje naknada.
  4. U periodu od 12 meseci zaposleni je bio u radnom odnosu kod istog poslodavca ali mu zarada nije bila isplaćivana jedan period, ili je bila delimično isplaćivana, tada se osnovica utvrđuje tako što se u obzir uzima obračunata zarada po svim osnovama za svih prethodnih 12 meseci.

 

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

 

Prema Zakonu svaki zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, a visinu regresa i sva ostala pitanja vezana za regres utvrđuje poslodavac. Svi zaposleni koji su koristili godišnji odmor imali su i određene troškove u vezi sa tim, i imaju pravo da od poslodavca traže regres, odnosno naknadu tih troškova.

 

Zaposleni koji nisu iskoristili godišnji odmor, samim tim nisu imali troškove vezane za to, nemaju pravo na isplatu regresa. Bitno je naglasiti da se za regres plaćaju porezi i socijalni doprinosi kao i na zaradu, jer sam regres ima karakter zarade.

 

Ako imate dodatna pitanja vezana za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora naši stručnjaci Vam stoje na raspolaganju.